У недјељу Митара и Фарисеја, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у Храму Светих Архангела, у требињском насељу Хрупјела. Високопреосвећеном Владици саслуживали су протојереји-ставрофори Никола Јанковић и Велимир Ковач, и ђакон Душко Орашанин.

У јеванђељској бесједи Владика Димитрије нагласио је да сваки човјек тражи покој души, да се срце преобрази и постане ново, да се чаша изнутра опере – да човјек не изгледа само споља чист, него да изнутра очисти срце – тада се све човјеково природно преобрази. Кад човјек постане хришћанин, и дође у цркву, најопасније што може да му се деси је гордост – опасност да дарове које је примио, па чак и вјеру, припише себи. У том тренутку, човјек губи истинску заједницу благодати – истинску вјеру. Данашње јеванђеље позив је човјеку да добро пази, јер може да изгуби смисао и циљ. А циљ је да се човјеково срце дотакне благодати и да из њега нестане сваки мрак. Иако фарисеј не говори гласно, Бог познаје срце човјечије, пред Њим човјек мора бити истинит, потпун, искрен и једноставан. Цариникове ријечи показују његово смирење пред Богом, а смирење је, по ријечима Светог Јована Лествичника, једина врлина коју демони не могу опонашати. Када се човјек смири, тада је свемоћан и свесилан, а гордост – иза које стоји ђаво – може да упропасти све, па и дивно дјело вјере.

По отпусту, Владика Димитрије говорио је о важности живоносних ријечи Божијих, преиспуњених љубављу и старањем за људско биће, које имају силу да промијене човјеков живот. Призивајући благослов Божји на сабране и на дјело материјалне обнове храма, нарочито захваливши оцу Вељку који сабира народ на Литургију, а затим и око обнове.

Фото: Владо Ружић