На празник Свих Светих, у прву недјељу послије Свете Педесетнице, у Старом храму Свете Тројице у Гацку служена је Света архијерејска Литургија којом је предстојао Високопреосвећени Митрополит Захумско-Херцеговачки и Стонско-Приморски Г. Димитрије. Овај дан се прославља као пуноћа благодати Духа Светога кроз коју су засијали сви угодници Божији.
У својој пастирској бесједи, Митрополит Димитрије је поучио вјерне да нам је Васкрсењем Христовим дарован Дух Свети, Животворни Утјешитељ. Нагласио је да без Христа ништа не можемо чинити; Он нам мора бити прва мисао, прво дјело, прва љубав и првина ума, а читав наш живот треба да се претвори у молитву. Када је срце отворено за Бога, Дух Свети дарује живот и испуњава све заповијести Старог и Новог Завјета. Светитељи су заповијести извршавали зато што је Дух Свети живио у њима, будући да су срца ослобађали од страсти, предрасуда и страхова, постајући тако жива душа окренута Господу.
У духу јеванђељског служења, Митрополит је објавио прерасподјелу црквених послушања, објаснивши да је свако задужење у Цркви заповијест и благослов Божији. Досадашњи старјешина гатачког храма, отац Саша, након четири године службе прелази у Билећу, док на његово мјесто долази отац Александар, кога је изродила гатачка црквена заједница. Митрополит је позвао народ да подржи свештенике који на Светој Служби приносе хљеб и вино, а са њима и сав наш живот и труд. Поручио је да српски народ треба да буде христолик, упозоривши да на Страшном Суду, који је суд љубави, ништа острашћено и себично неће моћи ући у заједницу са Богом.
Продубљујући учење о тајни празника, Митрополит је објавио да се у Педесетници људско срце показало као восак пред Богом, а Дух Свети га је уобличио у духовно саће испуњено медом милости. Господ је дошао да нас учини светима и заједничарима у Његовој бесмртности. Светитељи су присутни на свакој Литургији и сарађују у нашем спасењу. Ријечи „Блажени чисти срцем јер ће Бога видјети” односе се на садашњи тренутак; чисто срце је оно које је празно од страсти и брига, уздржано од вишкова да би примило у себе Бога. Тако и Свети Василије Острошки и послије 350 година зрачи Христовом близином и представља живу проповијед Васкрсења.
На крају, Митрополит је указао на значај прослављања свих светих — од анђела до мученика, Светог Саве и Светог Василија. Посебно је истакао значај прослављања Свете Ане, мајке Светог Василија, чије су мошти нађене и прослављене у нашој Епархији, нагласивши да нема већег достојанства од васпитавања и рађања дјеце у вјери. Та тајна мајчинства, кроз коју је Бог преко Богородице дошао у свијет, наставља се кроз духовно родитељство у Цркви. Митрополит је позвао вјерне да кроз Причешће остану најорганскије повезани са Христом и да у њима заживе плодови Духа Светога — љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост и уздржање.
