Поводом обиљежавања Седмице међувјерског склада, Фондација Музеј Житомислић, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у БиХ, организовала је у понедјељак, 3. фебара 2025. године трибину на тему „Вјерске заједнице и миграције”, окупљајући истакнуте теологе и стручњаке за међувјерски дијалог.
Учесници трибине били су др Неџад еф. Грабус, муфтија сарајевски, др Ана-Марија Рафаи, мировна активисткиња и католичка теологиња, и др Бранко Секулић, теолог и доцент на Свеучилишном центру за протестантску теологију Матије Влачића Илирика у Загребу. Модератор трибине био је игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило Павловић.
Отварајући трибину, игуман Данило рекао је да у поводу Седмице међувјерског склада, Фондација Музеј Житомислић организовала је ову трибину сматрајући да међувјерски дијалог веома потребан и значајан.
„Вјерске заједнице су ту првенствено да наступају проповиједајући Божију ријеч кроз објаве које имамо. Знамо да и исламска и хришћанска објава имају респект према људима који су мигранти. Данас имамо феномен који је јако заступљену медијима да се према тим људима има негативна конотација. Знамо да и велики број наших људи одлази и да тамо требају бити прихваћени. Ми смо ти који требамо дати поруку, политичарима, друштву, људима да се према мигрантима треба односити са поштовањем“, у изјави за медије нагласио је игуман Данило.
Сарајевски муфтија и редовни универзитетски професор, др Неџад еф. Грабус, поздравио је ову иницијативу Фондације Музеј Житомислић и игумана Данила. Он је рекао да из теолошке перспективе сви људи могу бити прихваћени као браћа и сестре, али да постоји и могућност затварања у властите свјетове. „Полазим из позиције да смо ми у БиХ срећни људи јер слушамо хармонију разних звукова и гледамо богатство. Људи који су у томе несрећни, можда су рођени на погрешном мјесту. У Кур’ану стоји да би Бог, да је хтио, све људе учинио припадницима исте вјере, али их је створио различитима да би се могли такмичити у добру,“ поручио је Грабус.
Он је нагласио и важност борбе за добро и против зла, као и свијест о томе да је сваки човјек одговоран за другог човјека. „Ова Седмица хармоније има двије основне теме – љубав према Богу и љубав према комшији. Сваки човјек, ако воли Бога, мора научити да воли и свако живо биће,“ рекао је Грабус. Додао је да се религијски дијалог не може прекинути, јер је он морална обавеза. „Немогуће је зауставити дијалог међу људима, он је морална обавеза”, истакнуо је, додајући да дијалог подразумијева да се у многим питањима не слажемо, али да смо способни као људи да разговарамо и да не покушавамо другима да намећемо своја виђења. „Када људи у локалној заједници имају жељу, потребу и осјећају да је важно разговарати о темама које их повезују, али често и раздвајају, онда ми као друштво имамо шансу да та питања отварамо и на вишим разинама“, рекао је муфтија Грабус.
Др Ана-Марија Рафаи, директорица је Удружења Ранд, католичка телогиња и мировна активисткиња, чланица Екуменске иницијативе жена и Европског друштва жена у теолошком истраживању, једна од 1000 жена номинованих за Нобелову награду 2005. године. У изјави за медије, Рафаи је рекла да би вољела да католичке вриједности више долазе до изражаја него што је то случај. „Када говоримо о мигрантима који долазе у Хрватску, гдје живим, не види се шта тачно чини Католичка црква као цјелина, колико ту има ангажмана, поготово када то успоредимо са Црквом у Њемачкој које су пуно агилније у заштити људских права. Више бих вољела да је Католичка црква у Хрватској на трагу стратегије Папе Фрање који говори да требамо имати став отворености, а потом у духу разборитости и стратегију како дјеловати”, нагласила је Рафаи.
Обраћајући се присутнима на трибини, Рафаи је рекла да су у међурелигијском дијалогу двије ствари кључне: сусрет и учити како се међусобно опходити јер у ненасилном концепту стоји идеја да човјек себе може афирмисати, не повређујући другог. Говорећи о теми миграција, нагласила је да су природе миграција из разних времена различито мотивисане, те се осврнула на савремене миграције становништва из Хрватске, гдје је нагласила да се често не ради само о материјалним разлозима, већ о ширем немању перспективе у матичној држави. Говорећи о католичким мисијама које прате те миграције у друге земље, нагласила је добре и лоше стране тих дјеловања, наглашавајући да би те мисије умјесто што су топло гнијездо, можда више требале да буду мост између матичне домовине и земље у коју су људи дошли. Додала је да сматра да је потребно да вјерници у тим мисијама узрастају не само као интелектуалци, већ и као вјерници, и да буду и теолошки зрели, како би могли да живе пун живот у новим домовинама.
„Ако неко одлази из ове земље, онда је то слобода те особе. Ако мени неко долази, то је моја одговорност”, рекла је Рафаи, говорећи о различитим терминима којима се описују људи који долазе у наше земље и о нашем односу према њима, али наглашавајући да људи вјере треба у свом односу према њима да се воде максимом: Гостопримство доноси благослов.
Др Бранко Секулић је доцент на Свеучилишном центру за протестантску теологију Матије Влачића Илирика у Загребу (од 2017.), оснивач и предсједник Института за теологију и политику (од 2023.), те руководилац теолошког програма Фестивала алтернативе и љевице (ФАЛИШ) у родном Шибенику (од 2014.).
Своје излагање на трибини започео је кратким освртом на властити живот у Шибенику, рекавши да он сам, као православац у Шибенику, који је све своје школовање завршио на протестантским факултетима, у католичком окружењу и са мноштвом пријатеља атеиста, те да искуство мањине има у сваком погледу. Присјетио се улоге личности као што је био бискупу монс. Срећко Бадурина у Шибенику, о чијој је улози у дијалогу двају заједница говорио кроз свијетле примјере из прошлости и посљедњег рата, наглашавајући значај таквих људи у тешким тренуцима рата.
Надовезујући се на савремене миграције у Хрватску или сусједне државе, примијетио је да је тешко имати одмјерен однос према том феномену и људима, ако још увијек нису разријешени поремећени унутрашњи односи међу народима са територије бивше Југославије погођене ратом. У контексту успостављања разумијевања са људима који се досељавају у земље региона, нагласио је да је проблем неутемељености у властити вјерски идентитет препрека за прихватање другог и другачијег.
Учесници су се сложили да вјерске заједнице имају моралну дужност да буду мост између миграната и локалних заједница, промовишући солидарност, разумијевање и међусобно поштовање. Иницијативе попут ове трибине доприносе јачању међувјерске сарадње и афирмацији заједничких хуманистичких вриједности.
Трибина у Музеју Житомислић још једном је потврдила да вјерске заједнице могу бити покретачи позитивних друштвених промјена, посебно у изазовним временима када је питање миграција једно од кључних глобалних питања.
