У пету недјељу поста, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Невесињу. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживало је братство невесињског храма.

Бесједећи по Јеванђељу, Владика Димитрије појаснио је да ученици погрешно разумијевају да ће Христос бити цар јеврејског изабраног народа, поучивши да Христос ни такву љубав не одбацује. Ученици, потпуно несавршени, нису тражили Царство Небеско, нити су разумјели да Он мора пострадати да би искупио читав људски род. Али, ако човјек заволи Христа, Господ ће све на добро устројити, чак и страсти човјекове — само ако је његова љубав за Господа истинита. Управо несавршено срце збуњених ученика, које искрено воли, спремно да се покаје, исправља, усавршава и остане вјерно, говори да могу бити распети са Господом и пострадати, али их Христос поучава да нису привилеговани у односу на пророке или оне који ће доћи послије њих. Тумачећи живот Свете Марије Египатске, Владика Димитрије појаснио је да је Божија икона у човјеку незастарива и неизбрисива. Шта год човјек радио у животу, у његовом срцу остаје мјеста колико зрно горушичино, гдје може да дође благодат Божија. Зато је важно да човјек не очајава — покајање је супротност очајању и излажење у сусрет Христу.

По отпусту, Владика Димитрије је подијелио са сабранима осјећај да нема ништа љепше на свијету, него бити хришћанин, објаснивши да смирење људима даје благодат. Парадоксално, што се човјек више смири то више уздигне свој лик — уљепша икону Христову по којој је створен — то је тајна духовног живота и тајна достојанства људског.

Фотографије: Младен Вујадиновић