Вероучитељи Епархије ЗХиП, благословом митрополита Димитрија, у организацији Фонда вероучитеља, боравили су на поклоничком путовању на Косову и Метохији.
У данима обасјаним светлошћу Христовог Васкрсења, вођени љубављу према земљи наших светих предака, кренули смо у обилазак наших светиња на Косову и Метохији, почевши од манастира Светих Архангела, где смо, благословом игумана оца Михајла, били смештени.
Истога дана обишли смо царски град Призрен и његове светиње, међу којима се посебно издваја чудесна Богородица Љевишка – бисер средњовековне уметности, задужбина краља Милутина, у којој се налазе иконе Богородице Милостиве и Христа Хранитеља, сачуване упркос свим разарањима. Њима у част химне је спевао блаженопочивши епископ наш и отац Атанасије – Христу Хранитељу и Призренској Војвоткињи Богородици, које смо овом приликом и отпојали.
У наставку смо обишли Богословију Светих Кирила и Методија, Храм Светог Спаса на брду Каљаја, а потом смо дошли у Саборни храм Светог Георгија на вечерњу службу, на којој су појали призренски богослови.
У суботу, након Свете литургије у манастиру Светих Архангела, посетили смо манастир Грачаницу, задужбину краља Милутина, где нам је о историјату и значају ове велике светиње говорио кустос Тројан Парлић. Имали смо велику радост да се током боравка у манастиру накратко сретнемо и примимо благослов митрополита рашко-призренског Теодосија.
Из Грачанице смо се упутили ка Газиместану, месту сећања на Косовску битку. Потом смо посетили манастир Девич, место подвига Светог Јоаникија Девичког, у коме се и данас налазе његове свете мошти – извор утехе и исцељења за све који му долазе.
Наставили смо пут ка страдалном српском месту Ораховац. У храму Успења Пресвете Богородице срдачно нас је дочекао отац Милан, парох ораховачки. Говорио нам је о страдању нашег народа на овим просторима и свакодневним изазовима живота у овој средини, сведочећи о истрајности верног народа који, у непријатељском окружењу, снагу и утеху налази у молитвеном прибегавању Пресветој Богородици, чија се чудотворна икона налази у овом храму, али и у сусретима са свима који им својим доласком, присуством и молитвом дају подршку и снагу да истрају.
У порти храма имали смо и посебан сусрет са Гаврилом Кујунџићем, наставником музике из Ораховца, аутором и композитором многих песама, од којих је нарочито позната „Ораховцу, башто рајска“, коју смо сви заједно отпевали.
Пут нас је потом водио до Велике Хоче, где смо посетили Цркву Светог Стефана, као и винарију Петровић. Током обиласка, мештани су нас срдачно поздрављали, а многобројна деца су нам се радосно јављала и излазила у сусрет.
У Недељу Томину, у раним јутарњим часовима, стигли смо у царску лавру – Високе Дечане. Имали смо изузетну част да након Божанствене литургије проведемо време у разговору са игуманом манастира, оцем Савом Јањићем. Отац Сава нас је упознао са деликатним приликама у којима живи наша Црква на Косову и Метохији, али и са великим напором који братство улаже да, у духу Јеванђеља, покаже милост и љубав према свима. Посебно је нагласио важност сведочења хришћанске вере кроз разумевање, милосрђе и превазилажење нетрпељивости, истичући да је то задатак и призвање сваког хришћанина, без обзира на околности.
Нарочит пример те љубави на делу јесу управо Дечани – тог јутра видели смо више стотина људи пристиглих са свих страна, који у овој светињи проналазе духовно укрепљење.
Где год смо били – од Призрена, преко Ораховца, Велике Хоче и Грачанице, па све до Дечана – препознавали су нас као блиске и своје. Тај осећај дома дугујемо, пре свега, блаженопочившем владици Атанасију, који је својом неисцрпном енергијом стварао нераскидиве везе и утро нам путеве ка овој невероватно лепој, али и страдалној земљи.
Косово и Метохија нису само наша историја, већ жива вера и љубав која нас изнова сабира.
Бранка Јанковић
Немања Илић
