Разговор са директорицом Фондације Манастира Житомислић за Новине Српске Патријаршије

Разговор с поводом – Новине Српске Патријаршије Православље

разговор водила главни и одговорни уредник Оливера Јовановић

 

 

 

Прије него што сам преузела ту дужност, била сам члан Управног одбора Фондације, а прије свега тога, учествовала сам у процесу обнове срушеног манастира и организацији свечаног освећења обновљеног манастира. Када смо почетком 2022. године остали без директора Фондације, договорили смо се да ја преузмем ту обавезу, али ми се тада чинило да ће то бити само кратко, привремено, док не будемо нашли неко боље рјешење. Али начин на који су се ствари одвијале довео је до тога да сам ту већ готово двије године у овој улози. Када сам се тек прихватила посла, имала сам огромну трему. Сада након двије године, имам осјећај неописивог задовољства због свега што смо урадили и што радимо, али трема никада није ишчезла, увијек је осјећам, пред сваки догађај, у припреми за сваки подухват, и чини ми се да ће то тако и остати. Разлог за то вјероватно лежи у специфичности овог посла и саме Фондације, а са тим долази и огромна одговорност. Наиме, ми смо дио манастира, Музеј се налази унутар манастира, музејска збирка је оно што је манастир Житомислић вијековима скупљао и чувао – иконе, црквене књиге, богослужбени предмети и слично. Са друге стране, културни догађаји које организује Фондација нису само сакралног карактера, тако да тај спој сакралног и свјетовног мора увијек да стоји у деликатној равнотежи, која може за некога да изгледа сасвим природно, али иза те природности стоји пажљив одабир и организација свега. У свему мора бити права мјера, како би све што радимо имало смисао.

 

 

Музеј манастира Житомислић отворен је на манастирску славу, Благовијести, 2019. године. У њему је, у малом, али изузетно занимљивом простору, изложена вриједна манастирска збирка. У поставци се налази педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека које су дјела српских, итало-критских и руских аутора. Од експоната су можда највреднија рукописна књига из 14. вијека и икона Богородице Умиљење за коју се вјерује (иако то још није званично потврђено) да ју је насликао критски иконописац Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Али свакако је битно поменути и чувене „Житомислићке двери“ за које се сматра да су рад мајстора Радула, као и оне са иконостаса, дјело Георгија Митрофановића. Поред тога, у Музеју се налази и збирка сребрних предмета углавном из 17. вијека. Када је музеј отворен, жеља и намјера је била да се та вриједна манастирска збирка чува и представља, али да се уз то у музејском простору креирају и други културни садржаји. Али како је брзо након отварања музеја наступила пандемија ковида, није било прилике за било какве активности више од двије године. Прилике за рад су се створиле тек негдје средином 2021. године када смо одлучили да се оснује Фондација Музеј Житомислић која би представљала оквир не само за културне садржаје, него и за хуманитарни рад, рад са дјецом, као и разне видове активности које подстичу међурелигијски дијалог. Разлог за све то је вјероватно наше убјеђење да нам је задатак не само да чувамо и излажемо оно што смо наслиједили, већ да том додајемо и још један слој, нешто што ми стварамо, што манастир Житомислић од обнове ради, предвођен својим игуманом Данилом Павловићем.

 

 

Иницијално, „пробијање леда” је била помало тешко, иако је ту помагао већ успостављен углед и репутација манастира Житомислић. Данас, након двије и по године успјешног дјеловања можемо са задовољством и захвалношћу да кажемо како сарађујемо са великим бројем културних, вјерских и образовних институција, удружења и организација. Са многима, сарадња се наставља из пројекта у пројекат, тако да прераста у традицију коју градимо, а непрестано остварујемо и нове контакте и сарадњу са новим организацијама.

 

 

Од оснивања Фондације и почетка нашег рада, за двије и по године дјеловања, имали смо преко двадесет изложби, десетак промоција публикација и јавних трибина, више од десет гостовања са нашим изложбама, одиграна је и једна позоришна представа, а организовали смо и мноштво хуманитарних акција и активности са дјецом и младима. Али од свих тих догађаја, који нас свакако нису остављали равнодушнима и који су сви били значајни на свој начин, ја морам издвојити посјету нашег Патријарха Порфирија, историјски, а исто тако и дубоко емотиван догађај, гдје је наш Патријарх Порфирије издвојио вријеме из свог веома напорног програма посјете, да посјети и наш Музеј и да се упозна са радом наше Фондације. За нас је то била огромна част и велики благослов, што нам је дало додатни полет и мотивацију за даљи рад.

 

 

Раније успостављен ритам који је подразумијевао неку активност или културни догађај једном мјесечно наставља се и у овој години. Прошле године смо објавили наградни конкурс за најбољу фотографију на тему „Национални споменици у БиХ”, будући да је и сам манастир Житомислић национални споменик, и тај конкурс је имао веома добар одјек и на њега се пријавило мноштво аутора са квалитетним радовима. Ове године је конкурс за најбољу фотографију поново објављен и овогодишња тема је „Мостови у БиХ – бисери градитељства и симболи заједништва”. Конкурс је отворен до 15. фебруара и већ имамо веома велики број пријава, а након завршетка конкурсне процедуре, подијелићемо награде и организоваћемо изложбу најбољих радова. Почетком године објавили смо и нови, други број Годишњака Фондације Музеј Житомислић, гдје смо представили наш рад у 2023. години. Већ смо остварили значајну тзв. „прекограничну” сарадњу, дакле изашли смо из оквира БиХ и сарађивали са институцијама и појединцима из региона. Осим умјетника и галерија из Хрватске и Словеније, умјетничког пројекта општине Никшић из Црне Горе, имамо и веома успјешну сарадњу са Архивом Српске Православне Цркве из Београда. Наш план је да успоставимо јачу сарадњу са великим бројем културних, образовних и научних институција из Србије, не само како бисмо обогатили програм нашег Музеја, већ како бисмо и нашем и другим народима са овог простора приближили богатство културно-образовних и научних садржаја Србије.

 

Извор: Православље Новине Српске Патријаршије (број 1366, 15. фебруар 2024.)