У суботу, 28. јула, у просторијама Епархојског дома у Требињу, одржана је радионица веза под називом „ Употреба веза у његовању и промовисању културне баштине: примјери из богате прошлости и изазови савременог доба“, коју је за све заинтересоване организовао Вјероучитељски фонд Епархије ЗХиП у сарадњи са атељеом „ Фотини“ из Бање Луке.
Модератор и водитељ радионице била је госпођа Свјетлана Марковић, професор српског језика и књижевности, која радионице веза организује и води од 2018. године. По позиву је одржала низ радионица у земљи и иностранству у оквиру фестивала и конференција, музејских и наставних активности. У практичном раду бави се примјеном веза у савременом дизајну, што је привукло бројне љубитеље српске традиције са свих континената. Змијањски вез, који се од 2014. године налази на листи свјетске нематеријалне баштине УНЕСКО –а, Свјетлана је заодијенула у интерактивну радионицу, која је привукла око двадесетак заинтересованих. Да је ово и религијска тема говори нам мотив крста на којем је базиран змијањски вез, сама техника израде „ покрстица, крстач“, али и неисцрпна инспирација за рад што у сфери кућне радиности и молитвеног тиховања, што у васпитно – образовном раду са дјецом и младима, а такође и заједнички рад који оснажује социјализацију, то јест упућеност једних на друге.
У првом дијелу радионице одржано је предавање на тему веза у служби очувања и промовисања нематеријалног насљеђа, са фокусом на улози појединца и примјени веза у раду са дјецом и младима. Говорило се о женама које су дале велики допринос култури и очувању културне баштине кроз своје стваралаштво или друштвено – ангажовани рад, а који се ослања на вез ( Јефимија: Похвала кнезу Лазару; рад учених жена с почетка ХХ вијека – покретање Кола срспких сестара 1903. године и улога Савке Суботић). Полазницама је представљена публикација Српкиња, која је штампана први пут 1913. године, а коју су припредиле учене жене тог времена. У тој публикацији су уз текстове о образовању и васпитању објављене и многе шеме и текстови о везу.
Како је циљ радионице био да се прикажу могућности употребе веза у савременом добу, уз освјетљавање улоге појединца, представљена су два примјера индивидуалних инцијатива које су се развиле у вишегодишње активности, а које дају изванредне резултате и инспирацију многима: рад госпође Биљане Ећимовац Баркузу(Београд), која се упустила у невјероватан подухват – да извезе 362 стране Мирослављевог јеванђеља, за који предвиђа да јој је потребно око тринаест година рада и Тамаре Еркман (Сириг), која је подијелила дио својих искустава и у онлајн укључењу током радионице.
У практичном дијелу радионице, у којем је циљ био савладати вез покрстицом, учесници су се опобали у стварању првих шема са мотивом змијањског веза, које је Свјетлана пажљиво припремила, посветивши се сваком понаособ и одговарајући на многа знатижељна питања. Полазницама су представљене шеме за израду више мотива из различитих крајева, а које су припремљене на основу веза покрстицом на музејским експонатима или су настале у оквиру пројеката рестаурације народних ношњи.
Учеснице из Невесиња представиле су своје рукотворине настале везом „ ошвица“, за који су награђиване на фестивалнима, а подијелиле су и своја искуства и изазове са којима се сусрећу у покушајима популаризације сличних активности на терену.
Током радионице најављен је и наставак активности кроз повезивање и практични рад по мотивима са подручјаТребиња.
Вјероучитељица Зорица Гојачић
