У двадесет другу недјељу по Духовима, Високопреосвећени Митрополит Димитрије служио је Свету Литургију у храму Преображења Господњег у Требињу, уз саслужење свештенства Саборног храма.
Током данашњег Сабрања пјевали су чланови Камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Capajeву и Црквеног хора „Свети Василије Тврдошки и Острошки”, предвођени диригентом Радом Радовићем. Претходне вечери, у Саборном храму одржан је концерт оба хора посвећен cjeћању на Јовану Марић, диригента Црквеног хора требињског Саборног храма, која се прерано упокојила услед тешке болести.
Бесједећи по прочитаном Јеванђељу, Митрополит Димитрије пренио је сабранима сјећање на светоотачко тумачење приче о богаташу и Лазару, према којем се живот у свијету осликава подјелом улога у позоришном комаду, у којем свако добија одређену улогу, али улогу која је привремена. Један добија улогу цара други просјака, један је богат други сиромах, један се одликује ученошћу други једноставаношћу. А кад се живот заврши, више нема улоге. Остаје само срце које је гледа у Бога и Бог чита то срце као књигу. Када се завршио живот богаташ је скинуо скупоцјене ризе и нашао се сиромашан, а Лазар је скинуо своје ране и муке. Бог је видио његово срце, које се одликовало царском ширином, љубављу и смирењем. Игноришући Лазара, богаташ је пропустио прилику да поправи свој карактер. Да би човјек заслужио милосрђе, мора да покаже милост према другима. Појашњавајући да је преумљење могуће једино када човјек има отворено срце, Владика је подсјетио на Васкрсење Лазарево и појаснио да ни такво чудо није било довољно да продре кроз злобу и окамењеност људи који су у том тренутку одлучили да убију Господа.
Након Причешћа, одслужена је помен Јовани Марић и пострадалима у паду надстрешнице у Новом Саду, а сабранима се обратио протојереј-ставрофор Александар Илић.
