У недјељу Светих Отаца – на празник Очева, у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу одслужена је Света Литргија којом је предстојао протојереј-ставрофор Никола Јанковић. Оцу Николи саслуживали су: протојереји-ставрофори: Василије Томић, Вељко Ковач, Никица Ајдер и Александар Илић, протојереј Драгиша Томић, јереј Милош Мандић као и ђакон Бранислав Рајковић.
Након читања из јеванђелског зачала, свима сабранима у овоме светоме храму обратио се празничним словом началствујући прота Никола.
„Драга браћо и сестре, драга дјецо, ево пјевамо у црквеним химнама: „Припреми се, Витлејеме“, ово су заиста мале припреме за највећу тајну — тајну уласка Бога у овај свијет на најчудеснији начин: да је Бог постао дијете, примио људско тијело. И у тој припреми, ми ове недјеље, када славимо Христове праоце по тијелу, читамо почетак Матејевог јеванђеља, читамо родослов Христов. Када слушамо многа имена из давне прошлости, помислимо да су то само имена која немају везе са нама. Али Свети оци нас уче да је овај родослов икона нашег родослова, јер се овдје не ради само о родослову по крви, него о духовном родослову. То је различито насљеђе слабости, карактерних мана, склоности ка гријеху, али и навика које смо сами стекли кроз живот. Наиме, те склоности ка гријеху често прихватамо као нешто најнормалније и говоримо: „Такав сам по природи, то сам наслиједио и не могу ништа против себе.“ И заиста, човјек носи посљедице палог свијета и пале људске природе. Неки насљеђују наглу и гњевљиву нарав, други страх, трећи склоност ка зависностима, ка тузи, ка гњеву, ка гордости. На то се надовезују и разне стечене особине: повреде из дјетињства, наши погрешни избори и духовна немарност. Управо ту, драга браћо и сестре и драга дјецо, почиње радосна вијест Јеванђеља. Христос улази у наш лош родослов. Господ Исус Христос није дошао из идеалне људске лозе. У Његовом родослову видимо много различитих људских личности и профила: блудника, идолопоклоника, насилника, људи сломљених карактера. Свети Јован Златоусти каже да је Христос намјерно примио такав родослов да би показао да се Он не стиди наших слабости, него их узима на себе да би их исцијелио. Он улази у историју палог човјека да би прекинуо ланац гријеха.“
У другом дјелу бесједе отац Никола истиче да свака рана може бити исцјељена, сваки живот преображен, и свако може постати нова твар у Христу ако са смирењем прими благодат Божију.
„Иако нас Црква позива на савршенство, она није скуп савршених личности; она је прије свега једно лијечилиште, једна болница. И у њој не дјелује психотерапија, нити аутосугестија, него дјелује благодат Духа Светога. Та сила благодати нас преображава и исцјељује од свих наших карактерних, наслијеђених или стечених мана. Свети Максим Исповједник учи да благодат не уништава природу, него је исцјељује и уздиже. Човјек можда по наслијеђу носи гњев, али се у Цркви учи кротости; можда носи страх, али у Цркви задобија повјерење у Бога; можда је наслиједио хладноћу срца, али се у Цркви рађа љубав. Али ако говоримо о наслијеђеним и стеченим слабостима, онда морамо рећи да је гордост најопаснија и најдубља наслијеђена болест палог човјека. Без смирења све то постаје, како каже апостол Павле, „оно што звечи“, што нема звук радости. И зато је боље, како кажу Свети оци, „боље је грешник са смирењем, него праведник са гордошћу“. Родослов Христов нам говори да нико није осуђен својим поријеклом, својом прошлошћу или својим карактером. У Цркви се човјек не дефинише оним што је био, него коме припада. Зато се у Цркви сваки лош родослов преображава, свака рана се лијечи и сваки човјек постаје нова твар у Христу Господу нашем. Амин!“
Очеви су последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу. На овај дан, обред је био исти као и на Материце, само са очевима у главној улози. Међутим, за разлику од мајки, очеви се нису тако лако дали везати, и обично би везивање трајало краће – према традиционалном схватању, глави куће некако није приличило да дуго буде у тако немоћној позицији. Сматра се да ова три празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање.
Милош Бјелица
