У суботу 30. марта ове године благословом Епископа Зaхумско-херцеговачког и приморског Г. Димитрија организована је акција (моба) сређивања Православног гробља Бјелушине у Мостару.
„Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.“ (Пс. 136,5)
Када дођете у Бјелушине повише Саборне цркве и нађете се међу гробовима Алексе Шантића, Зорке Ђикић, Владимира и Светозара Ћоровића, мостарских свештеника, монаха и монахиња и многих других, доживљавате сву нашу историју вијековима чувану баш ту међу чемпресима како одише вјечношћу и васкрсењем.
Можемо рећи да ово гробље може с правом парирати по својој љепоти са паришким Pere-Lachaise, Зејтинликом, Новим гробљем у Београду и многим другим древним свједоцима историје и постојања једног народа.
Важно је да знамо ко смо и одакле смо, важан је тренутак додира са вјечношћу коју можемо осјетити шетајући поред ових гробова.
Зато смо се покренули да пробудимо свијест код људи о важности овог велељепног споменика да је важна пажња и брига о мјесту кроз које ћемо сви проћи чекајући васкрсење и живот вјечни.
Велику подршку и помоћ смо добили од наше омладине из Невесиња који су заједно са ђаконом Дејаном Ивановићем дошли да дају свој допринос у сређивању овог веома ријетког националног споменика и можемо слободно рећи музеја на отвореном гдје почивају наши преци.
Велику захвалност дугујемо гђи. Миранди Будалић која је својом несебичном пажњом и љубављу помогла реализацију овог пројекта.
Поред њих захвалност нашој дјеци и наставницима из Просвјетине школе, те женама Српске заједнице у Мостару и свим добрим људима Долине Неретве.
После прочитаног Јеванђеља о. Марко Гојачић се обратио ријечима подсјећања о важности овог гробља у коме су сахрањени многи угладни мостарци из Славног доба Мостара, времена културног и духовног уздизања, те се захвалио свима који су се одазвали и дошли да помогну.
После Свете литургије у гостопримници је уприличен доручак, а по завршетку радова послужен је ручак за све присутне.
Надамо се више оваквих акција, ово гробље за нас је бастион наше нације и културе, сазријевања наше свијести и одговорности пред нашим прецима и нада да ће оваква дешавања бити учесталија.
Текст: Марко Вучинић
Погреб – Алекса Шантић
Повија се жито. Мирно, у дну села,
Уском старом стазом, што на гробље води,
За убогим одром мала пратња ходи –
Препланула лица и снуждена чела.
Негдје шева пјава при заходном зраку,
И сиједи отац игуман, пун бриге,
Полагано чита из дебеле књиге
Опраштајна слова сироту тежаку.
И чуј! Земља пада… Врх дрветâ руди…
У пољу се чује дозивање људи
И виде се стада мрљава и сива.
Прашина гдје лети… Тихо, у сутону,
Вјетар селом носи елегију бону,
И покривен драчом гроб убоги снива.
Фото: Марко Вучинић
Вијести
Архива
T(р)агови
1. парохија мостарска
2. билећка парохија
2. требињска парохија
3. билећка парохија
3. парохија мостарска
3. требињска парохија
4. требињска парохија
6. требињска парохија
7. требињска парохија
ХОР СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ТВРДОШКИ И ОСТРОШКИ
берковићи
билећа
видео
видео записи
вијести
вјеронаука
гацко
дани св. василија
дубровник
епископ
епископ активности
епископ богослужења
звучни записи
манастир дужи
манастир житомислић
манастир мркоњићи
манастир петропавлов
манастир тврдош
манастир херцеговачка грачаница
мостар
музеј манастира житомислић
невесиње
објаве о вл. атанасију
о вл. атанасију
саопштења
свети вукашин
требиње
фондације
чапљина
љубиње