На празник преподобног Павла Тивејског и преподобног Гаврила Лесновског у Старој цркви у Мостару Свету Литургију служио је јереј Душко Којић уз саслужење протојереја Марка Гојачића и вјерног народа Мостара.
Бесједећи по прочитаном зачалу из Лукиног јеванђеља о. Душко је рекао да је данашње јеванђеље на први поглед тешко разумљиво. Оно је такође опомињуће и нешто што није тако лако прихватити јер би вјероватно само ријетки од нас поступили супротно од младића из приче који је, након Христових ријечи да подијели све што има и онда крене за њим, отишао жалостан. Тешко би се ми и малога одрекли, а поготово не свега што имамо, и кренули за Христом. Бог не би био Бог да нам у другом дијелу овог јеванђеља не открива благу вијест и појашњава да је лакше камили проћи кроз иглене уши него богатоме ући у Царство небеско. Под појмом „иглене уши“ Христос мисли на пролаз у Јерусалиму, кроз који је камила морала проћи али је прије тога са ње морао бити скинут сав терет који је носила.
У данашњем свијету наше богатство и наш терет су наше бриге. Бог не тражи од нас да своје бриге оставимо, него да их повјеримо њему. Најбољи примјер када Бог узима наше бриге јесте јеванђеље о блудном сину, када син остаје без свега и враћа се ка оцу, тада отац трчи према њему у сусрет. Тако и Бог, кад види на се ка њему окрећемо, трчи нама у сусрет. Онај који је био спреман да сав свој живот повјери Богу јесте Свети Сава, принц Растко. Управо је Растко оставио терет тога што је принц и из владарске породице испред манастира св. Пантелејмона на Светој Гори и тражио од монаха да постане један од њих. Када је оставио све своје бриге постао је просветитељ и путеводитељ свога народа кога слави сав српски род и цијела васељена.
На крају Литургије преломљен је славски колач у част нашег првог архиепископа Саве, дјеца која похађају православну вјеронауку спремила су рецитације, а по завршетку Литургије прослављање празника настављено је у гостопримници нашег храма.
У вечерњим часовима истог дана одржана је, у Владичином двору у Мостару, традиционална Светосавска академија. На академији су учествовали ђаци православне вјеронауке из Мостара.
Светосавску бесједу произносио је јереј Игор Мастиловић, парох чапљински. О. Игор је рекао да је Свети Сава највећа личност XII и XIII вијека заједно са Пјером Абеларом и Дантеом Алегијеријем. Имајући у виду једну овакву личност какав је Свети Сава, да ли ми уопште можемо говорити о мрачном и тамном средњем вијеку? Зар Свети Сава није био довољна свјетлост за тај средњи вијек? Свети Сава нам обасјава пут исто као и Витлејемска звијезда и то није ништа друго него наш пут ка Христу.
Упоређујући Светог Саву са библијским личностима, то би била најбоља синтеза личности пророка Мојсија и Светог апостола Павла. Сава је сличан Мојсију јер је исто као и Мојсије гледао у леђа Богу, а то значи ишао са Богом. Апостолу Павлу Сава је налик јер као што је апостол Павле обишао све земље ширећи јеванђеље, исто тако је и Сава обишао све српске земље ширећи ријеч Божију. Има ли иједног педља српске земље да њоме Свети Сава није ходио и да није испуњена пролом о њему, истинитом или мало мање истинитом, односно легендом? Јован Дучић каже да народ који нема легенде, нема ни историју. Када Црква говори о Светом Сави, говори сам Свети Сава јер је он нама даровао Цркву. Поред Цркве даровао нам је и просвјету и културу које увијек иду заједно. О томе какав је наш Свети Сава говоре и они који нам баш и нису пријатељи, нити су били нама наклоњени. Они су хтјели личност Светог Саве да деградирају и униште. Тако је било у вријеме Турака, Аустроугара, комуниста, па чак и данас.
Шта је нама данас и шта нам данас представља Свети Сава? Потребно је да искусимо живот Светог Саве, да буде свеприсутан са нама. Јер Свети Сава је нама дат као један задатак на којем треба истрајавати и свакодневно га рјешавати. Јер шта је Светосавље него родољубље, христољубље и истинољубље. Цјелокупно Светосавље налази се у ове три ријечи.
Фото: Марко Вучинић
