У двадесет девету недјељу по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-херцеговачке и приморске.

У јеванђељској бесједи, Владика Димитрије тумачио је причу о великој вечери, појаснивши да прочитане ријечи означавају позив који траје од стварања свијета, и све што је Бог подарио човјеку у свијету. Стварањем свијета, Бог је позвао човјека да Га прославља, да Га препозна и да Га воли, тако да љубав према Богу буде центар човјековог бића — како би човјек, кроз Бога, све волио. Одговор, којим се изговарају позвани, показује човјека који првенства у свом животу није дао Богу, и који није заволио оно што посједује љубављу према Богу, чиме је нешто друго учино једнако важним.

Након отпуста, Владика Димитрије говорио је о мајчинској и сестринској љубави — оној коју Црква данас прославља — нагласивши да постоји нешто чудесно у женској природи што такву љубав чини налик на љубав Божију. Нагласивши да није необично што испод Крста Господњег, поред Јована Богослова, остају само жене, Владика је истакао како је мајчинска и сестринска љубав неодступајућа, непокајљива и непрекидна — не мисли на добит, већ се сва даје.

« ‹ од 27 › »

Фото: Марко Вучинић