Литургијски помен придворачким мученицима

На празник Зачећа светог Јована Претече и Крститеља Владика Димитрије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Благовијестима Пресвете Богородице у Подгљивљу. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије захумско-херцеговачке.

Придворачки мученици, пострадали у Другом свјетском рату, сахрањени су данас у нову гробницу у Подгљивљу. Свети Архијерејски Сабор уврстио је придворачке мученике у Каноне светих и одредио 06. август као дан празновања Светих мученика пребиловачких и осталих херцеговачких мученика.

Након Јеванђеља Владика Димитирије поучио је сабране вјернике о догађају објаве чудесног зачећа Светог Јован, која је затекла праведног Захарија у тренутку када се молио за земаљску слободу изабраног народа, који се нашао у искушењу равном тренутку нестанка. Анђео Божији најављује му спасење читавог свијета и рођење претходника Спаститељевог, проповједника покајања.

Свети Јован је проповједао долазак Спаситеља праведнима и неправеднима у аду, мјесту непотпуне заједнице са Богом, најављујући Онога који ће дати живот за вјечни живот свијета. Владика је исказао вјеру да по промислу Божијем Свети Јован дочекује и данас сахрањене мученике, на тајанствени начин проповједајући им Христа Спаситеља.

Говорећи о страдању мученика Владика је појаснио да је Божији промисао недокучив, али за српски народ могуће је рећи да има тајанствени задатак у овом свијету садржан у дужности да свој крст носи достојно људског образа и људске части. Иако човјек крст добија по промислу он има слободу избора у Христу, слободу да прихвати или одбаци крстоношење. Слобода прихватања преображава бол, немоћ, тугу и страдање у утјеху, радост и силу Божију, а човјек ванразумски срцем и душом доживљава истинитост избора. Владика Димитрије подсјетио је на ријечи Светога аве Јустина да ”правда у овоме свијету иде на ногама страдања”, појаснивши да је непходно имати страх од гријеха и старање да се гријех, зло и мржња не уселе у срце. При сусрету са Спаситељем душевно и духовно око човјека треба да буде неповријеђено гријехом како би примило свјетлост љубави Спаситеља.