(дани посвећени молитвеном сјећању на мр Јовану Марић)
У организацији Епархије захумско херцеговачке и приморске, Црквене општине Требиње и Градске управе Града Требиња у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу, 31. октобра 2026.године, у препуној цркви одржано је концертно вече молитвеног сјећања под називом Пјеваћу Господу Богу мојему док постојим посвећено мр Јовани Марић, некадашњој директорици ЈУ Музичке школе Требиње и диригенткињи Црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки. Кроз музику, сјећања и свједочанства њених најближих, пријатеља и сарадника, оживљена је успомена на жену која је својом љубављу према музици, знањем и посвећеношћу оставила неизбрисив траг у Требињу.
Тим поводом приређена је и истоимена публикација која садржи текстове, биографске податке и фотографије, који чувају сјећање на рад и допринос мр Јоване Марић једном времену, али представља и дио архивске грађе Црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки. Публикација је приређена у издаваштву Видослова, издавачке кућа Епархије захумско херцеговачке и приморске, те је каталогизована у Народној библиотеци Србије у Београду.
Током вечери поред богатог концертног програма, приказан је и документарни филм под називом Који се труде и који поју, аутора Иване Хрњез. Као и пуменута публикација, филм у првом реду прати живот мр Јоване Марић, те разоткрива и чува сјећање и на сегменте духвног и културног живота једне средине, рада ЈУ Музичке школе Требиње, дјеловање Црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки и Камерног хора из Источног Сарајева.
Филм је пратио концертно извођење Камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву и Црквеног Хора Свети Василије Тврдошки и Острошки из Требиња. Оба хора наступила су са богатим програмом из опуса духовне и свјетовне хорске музике под диригентским вођењем професора Рада Радовића.
Камерни хор из Источног Сарајева извео је и композицију Славословље, Сергеја Рахмањинова, коју је професор Раде Радовић посветио мр Јовани Марић на Јубиларном концерту Камерног хора – 25 година постојања, одржаном 14.маја 2026. године у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, недуго након њеног упокојења.
Црквеном хору Свети Василије Тврдошки и Острошки у извођењу композиције Достојно јест, Владимира Бердовића за женски хор, придружиле су се пријатељице мр Јоване Марић из Камерног хора, Ивана Церовић, Данијела Симовић, Свјетлана Косорић и Лана Пржуљ.
Током концерта, присутнима се пригодном бесједом обратио протојереј – саврофор Дражен Тупањанин, некадашњи предсједник Хора, а чија је подршка раду и дјеловању Хора несебично присутна деценијама.
Након бесједе, Тамара Марић, сестра Јоване Марић и дугогодишњи члан Црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки обратила се присутнима да изрази захвалност, те је том приликом уручила Знамен 2026., посебно признање Хора израђено за ову прилику, заслужним појединцима. Знамен 2026. је додјељен митрополиту захумско-херцеговачком и стонско-приморском Димитрију, митроплоиту њемачком Григорију, градоначелнику Требиња Мирку Ћурићу, професору и диригенту Раду Радовићу, Ивани Церовић, предсједнику Камерног хора Источно Сарајево, Ивани Хрњез, члану Црквеног хора, и др Владимиру Парежанину из Института за визуелне комуникације у Београду.
Знамен 2026. је посебно меморијално признање, установљено у знак сјећања на живот, дјело и стварлачко насљеђе истакнутог умјетничког радника мр Јоване Марић. За изрду и осмишљавање Знамена 2026. заслужни су Пакт студио и Институт за визуелне комуникације из Београда. Признање се додјељује појединцима, ансамблима, установама и добротворима који својим стваралаштвом, залагањем, подршком и покровитељством доприносе очувању, развоју и преношењу културе духовне и класичне музике.
Следећег дана, 1. новембра Митрополит Димитрије са свештенством Саборног храма, служио је свету архијерејску литургију са поменом у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу. На литургији је појањем учествовао Камерни хор Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, уз придруживање домаћина, Црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки, а којима је дириговао професор Раде Радовић.
