Манастир Житомислић, посвећен празнику Благовијести Пресвете Богородице, прославио је данас своју храмовну славу – Благовијести. Ова велика херцеговачка светиња још једном је потврдила своју улогу духовног и културног стуба Срба у долини Неретве, окупивши на великом традиционалном сабору вјерни народ, пријатеље манастира и високе званице.
 
Светом литургијом началствовао је јеромонах Киријак из Манастира Крка у Далмацији
 
Свечаном празничном сабрању присуствовали су конзул Републике Србије, градоначелници херцеговачких општина, народни посланици, као и бројни вјерници из цијеле Херцеговине, који су својим присуством увеличали овај значајан дан.
 
У својој бесједи, игуман Данило подсјетио је вјерни народ на дубоки смисао овог празника, истичући да Благовијести представљају почетак спасења читавог човјечанства, наглашавајући радост великог празника посвећеног Пресветој Богородици. Позивајући се на свједочанство Светог јеванђелисте Луке, игуман је указао на дирљив и темељни дијалог између анђела и Богородице, који заузима централно мјесто у историји спасења.
 
Како је истакао, управо тај догађај чини Благовијести празником већим од многих других, јер означава тренутак када започиње остварење божанског плана. „То је почетак нашег спасења“, нагласио је игуман Данило, подсјећајући да се овај празник, без обзира на то у који дан у години пада, никада не помјера, већ се увијек прославља у свом дану – чак и када се поклопи са најзначајнијим празницима попут Васкрса.
 
Благовијести су, како је рекао, „непромијењени и непомјерљиви празник“, јер представљају извор свега – догађај који је промијенио ток читаве свјетске историје. А оно што је донијело ту промјену јесте, према ријечима игумана, највећа тајна и чудо хришћанске вјере: Бог је постао човјек, узео на себе људску природу и дошао међу људе, и то не из нужде, већ из једног јединог разлога – неизмјерне, божанске и необјашњиве љубави према човјеку.
 
Осврћући се на честа савремена увјерења, игуман је указао на погрешно схватање да је све унапријед одређено и да човјек нема утицаја на сопствени живот. „Често ћемо чути да постоји судбина, да се ни на шта не може утицати и да је све предодређено, али данас видимо супротно“, поручио је он.
 
Подсјећајући на свједочанство Светог писма и цјелокупне библијске историје, истакао је да Бог не дјелује мимо човјека, већ у сарадњи с њим. Управо у томе се, према његовим ријечима, огледа величина догађаја Благовијести.
 
Централни тренутак овог догађаја, како је истакао игуман Данило, јесте одговор Пресвете Богородице, који представља примјер вјере и послушности какав се ријетко среће у историји човјечанства.
 
„Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој“, ријечи су којима је Пресвета Дјева прихватила вољу Божију. Игуман је нагласио да управо у том одговору лежи суштина празника – слободно и смјерно пристајање човјека на сарадњу са Богом.
 
Како је појаснио, Богородица у том тренутку није могла у потпуности разумјети сву дубину и тајну спасења. Иако јој је речено да ће родити Сина који ће бити Месија, кога је јеврејски народ вијековима ишчекивао, пуно значење тог догађаја откривало јој се постепено.
 
Ипак, управо тим пристанком започиње остварење Божијег плана. Благовијести тако представљају тренутак у којем се мијења историја човјечанства. То је, како је истакнуто, разлог због којег вјерници треба да буду дубоко благодарни – јер је Бог постао човјек, да би човјека уздигао и учинио га учесником божанског живота.
 
У својој бесједи, игуман Данило је подсјетио и на неизмјерну љубав Божију према људима, наглашавајући да Бог „рачуна на нас“ и долази међу људе управо из доброте и љубави. „Бог је Отац небески који нас воли“, поручио је, истичући да је цијело дјело спасења израз те љубави.
 
Говорећи у контексту недјеље страдања, указао је и на крај земаљског живота Христовог, подсјећајући на страдање које је поднио ради спасења људи. Христос је, како је рекао, био разапет на крсту, изложен срамоти, осуди и неправди – свему ономе што и човјек у свом животу често трпи.
 
Он је био оговаран, осуђиван, попљуван и исмијаван, а ипак је, раширивши руке на крсту, изговорио ријечи опроштаја: „Опрости им, Боже, јер не знају шта чине“, и тиме показао крајњу мјеру љубави и праштања.
 
Игуман је посебно нагласио тежину пута спасења, подсјећајући да није лако носити се са увредама, неправдом и злобом. „Тешко је праштати“, истакао је, указујући да злоба често долази без разлога, понекад само због самог постојања или због тога што други у човјеку виде пријетњу.
 
Управо такву људску злобу, неправду и гријех Христос је на крсту узео на себе, подносећи неправедну осуду и исмијавање, са циљем да једном заувијек побиједи гријех и смрт.
 
Игуман Данило је у завршном дијелу своје бесједе нагласио да је Христос дошао да „једном заувијек заврши са тамом гријеха и пакла“. Како је рекао, побједа над паклом није само у силаску у ад, већ и у силаску у „пакао људских односа“, који често може бити разарајући и тежак попут најдубље таме.
 
Управо зато, истакао је, Благовијести нису само историјски догађај, већ непрестано присутна стварност која мијења живот човјека и заједнице.
 
Говорећи о манастиру Житомислић, игуман је подсјетио да се вјерници у овој светињи сабирају сваке године, као што се сабира и „благовјештењска породица“ кроз историју, јер је ово мјесто, како је рекао, мјесто спасења. Сам назив манастира, нагласио је, није случајан – он носи „благу вијест“ и поруку обнове.
 
Управо зато, додао је, овај манастир је често био на удару и пријатеља и непријатеља. Подсјетио је да је Житомислић у прошлости био потпуно порушен до темеља, а они који су га разарали мислили су да је тиме заувијек избрисан из постојања. Ипак, манастир је поново обновљен и изнова свједочи да је ово мјесто живота, спасења и духовне обнове.
 
Његово поновно уздизање, како је нагласио игуман, представља видљиви знак да је данашњи празник – Благовијести – и у историјском и у духовном смислу почетак обнове и повратка.
 
„Хвала свима који чиста срца и добре намјере долазите овдје“, поручио је игуман, упућујући молитву да Господ и Пресвета Богородица подаре обиље милости и благослова свима који посјећују ову светињу. Нагласио је да вјерни народ добро зна шта значи светиња Житомислића и какву дубину има празник Благовијести.