СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА СУТОРИНА

Парох

Јереј Стеван Дурић

Др Живојиновића бб, 85347 Игало
Република Српска, БиХ
Тел.: +382 31 332 419
Моб.: +382 68 395 400
Е-маил: stevanduric2@gmail.com

Јереј Стеван Дурић рођен је у Сарајеву 10. августа 1990. године од оца Станислава и мајке Бранке рођене Маринковић. Основну школу завршио је у Автовцу (Гацко), а средњу школу у Аризони. Након тога своје школовање наставља 2017. године на Теолошком факултету Свети Сава ,,Libertyville“. У чин ђакона рукоположен је 11. новембра 2018. године, а 21. истог мјесеца рукоположен је за свештеника на дан Светог Архангела Михаила руком епископа Димитрија. Дужност свештеника обавља у цркви Преображења Господњег у Суторини. Ожењен је Драганом рођеном Бојанић. Имају ћерку Анастасију.

Суторина

Суторина је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 607 становника (према попису из 1991. било је 489 становника). Налази се у долини ријеке Суторине која се улијева у Бококоторски залив.

Суторина се до маја 1947. налазила у склопу НР Босне и Херцеговине, али је усменим договором између црногорских (Блажо Јовановић и Милован Ђилас) и босанскохерцеговачких (Авдо Хумо и Ђуро Пуцар Стари) комуниста додијељена је НР Црној Гори, заједно са селима Игало, Сушћепан, Пријевор, Ратишевина и Крушевице, чија укупна површина износи 75 km². Прије тога је НР Босна и Херцеговина у подручју Суторине имала излаз на Јадранско море и на бококоторски залив у дужини од 7 километара обале.

Управни одбор Црквене општине

Рајко Спаић, предсједник
Стеван Дурић, парох
Благота Васиљевић, пензионисани парох

Адреса и контакти Црквене општине

Српска православна црквена општина Суторина
ул. Светозара Живојиновића бб
85247 Суторина
Република Црна Гора

Парохија

Парохија се налази у сјеверозападном дијелу Боке Которске, односно херцегновске општине. Заузима гранични појас према Републици Српској (БиХ) и Републици Хрватској. У суторинском дијелу парохије налазе се мјеста: Пријевор, Малта, Шћепошевићи, Лучићи, Ћенич, Жвиње, Шупље, Њивице и Суторинско поље.

Парохија суторинско-крушевичка има око 15о домова са нешто више од 600 чланова који примају свештеника.

Најбројније славе на парохији су: Свети Јован Крститељ, Свети Никола, Свети Архиђакон Стефан, Свети Лука, Свети Илија, Свети Вартоломеј и Свети Георгије. Славе и породице које обављају обред освећења водице у својим домовима: Барбарези, Бјелићи, Влаовићи, Гојковићи, Гугољи, Дабовићи, Дукићи, Ђуратовићи, Жибаљевићи, Зорићи, Зоровићи, Иветићи, Јањушевићи, Катићи, Кришке, Куртовићи, Малавразићи, Матковићи, Милошевићи, Митровићи, Мрачевићи, Пандуровине, Пеже, Поробићи, Прњати, Радовићи, Рајевићи, Ратковићи, Ротковићи, Спасојевићи, Стевовићи, Табаковићи и Тошићи.

Храмови

Црква Св. Николе (Лучићи). Саграђена је по предању у 16 вијеку, а обновљена 1889. године.

• Црква Успења Пресвете Богородице (Пријевор). Не зна се вријеме градње, а на темељима старе цркве 1875. године је саграђена данашња.
• Црква Св. Архиђакона Стефана (Шћепошевићи). Не зна се вријеме градње. Обновљена је 1897. године.
• Црква Св. Великомученика Георгија (Ћенич). Врло стара. Обновљена је 1897. и 2004. године. У њеној порти има остатака стећака.
• Црква Рођења Св. Јована Претече на Лоберу. Једна је од најстаријих на овом терену, из 12. вијека. Више пута је обнављана. У њеним зидовима има фрагмената стећака, а такође и у њеној порти.
• Црква Св. Великомученика Георгија (Жвиње). Подигнута је на темељима старе цркве, а обновљена је 1897. године.
• Црква Св. Пророка Илије на Илијином брду. По предању је из 16. вијека, налази се на самој граници према Конавлима и била је култно мјесто за обје хришћанске вјероисповијести.
• Црква Св. Преображења у Суторинском пољу је од старина. Турци су је срушили 1857. године и направили коњушницу и магацин за муницију. Због тога се Суторани жале Султану у Цариграду (1860. године), и он шаље комисију да испитају и докажу да је ту била православна црква. На основу налаза комисије Султан је 1864. год. издао царски ферман да се црква поново изгради.
• Црква Св. Николе (Малта), потиче из раног средњег вијека. Намјерно је срушена 1818. године због епидемије куге да се народ не би скупљао око ње. Раније се засеок Малта звао Никољ До. Везују је са црквом Св. Ирине (грчка црква), по којој је Суторина добила своје име. У околини црквишта налази се пространо гробље, али су и црква и гробље, нажалост, неистражени.
• Црква Св. Николе (Крушевице). Помиње се у катастру Херцег Новог и Рисна 1698. године, али се не зна вријеме њеног грађења. Данашња црква подигнута је на истом мјесту и о томе свједочи запис о њеној обнови 1898. године. освећена је 1900. године.
• Црква Св. Петке (Петијевићи) Не зна се вријеме градње.
• Црква Св. Василија Острошког (Сврчуге) Једина је нова црква на овом терену. Саграђена је почетком 20. вијека, освећена 1908. године.
• Црква Успења Пресвете Богородице (Пријевор). Не зна се вријеме градње, а на темељима старе цркве 1875. године је саграђена данашња.
• Црква Св. Архиђакона Стефана (Шћепошевићи). Не зна се вријеме градње. Обновљена је 1897. године.
• Црква Св. Великомученика Георгија (Жвиње). Подигнута је на темељима старе цркве, а обновљена је 1897. године.
• Црквина на Видовом врху. Посвећена је Св. Великомученику Лазару Косовском. Потиче из средњег вијека. Обновљена је 1889. године, и срушена је за вријеме Другог свјетског рата. Основан је одбор и направљен пројекат за њено обнављање.

Диптих пароха суторинских и крушевичких

1. Свештеник Лука Лучић, 1692 – 1765
2. Свештеник Јован Лучић, 1732 – 1806
3. Свештеник Сава Лучић, 1752 – 1830
4. Свештеник Шпиро Лучић, 1774 – 1855
5. Свештеник Михаило Лучић, 1842 – 1883
6. Свештеник Васо Новаковић
7. Свештеник Крсто Лазаревић
8. Свештеник Саво Новаковић, 1889 – 1941
9. Свештеник Шпиро Лучић, 1867 – 1952
10. Свештеник Раде Бубоња, парох: 1974 – 1993
11. Свештеник Благота Васиљевић, парох: 1993 – 2018
12. Свештеник Стеван Дурић, парох: 2018 – ……