У суботу 19. новембра, у Петропавловом Манастиру је у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске одржан округли сто на тему: „Жена у изградњи заједнице и заједница у изградњи жене“.

У уводној речи, присутнима се испред исламске верске заједнице обратила Елведина Казазић, координаторка „Одјела за брак и породицу“ Муфтијства мостарског, а испред Епархије захумско-херцеговачке и приморске Мати Павла, Игуманија Манастира домаћина. Уз петропавловско сестринство, учешћа је у скупу узело и више представница Исламске верске заједнице Муфтијства мостарског, као и велики број православних хришћан из Требиња, Дубровника, Сарајева, Благаја, Београда. Учеснице скупа су, што је важно напоменути, жене из најразличитијих сфера друштвеног живота: професорке, лекари, супруге свештеника, домаћице, успешне привреднице, представнице различитих организација цивилног друштва, студенткиње, ученице средњих школа и др. 

Округлом столу су, са супругама, присуствовали и требињски Хафиз и неколико требињских свештеника.

У уводној речи, обе учеснице су говориле о схватању жене и њеној улози у животу заједнице кроз историју, са тачки гледишта верских заједница којима припадају. Истакнуто је да и хришћанско Предање и Ислам жену сматрају равноправном мушкарцу, иако та равноправност не подразумева истоветност њихових позива и назначења, јер их је Бог (како верују и уче обе традиције) створио по природи различите. Кроз излагање, учеснице су истакле да се кроз различите историјске контекстеовакав однос према жени мењао, од њега се умногоме одступало, а неретко су и сасвим напуштани место и улога жене у друштву и породици којису јој – како у изворном Исламу тако и изворном Хришћанству – били пружени.Наводећи доста занимљивих и важних података, обе учеснице су изнеле став да је данас улога жене у друштву далеко боља и да јој пружа много више могућности, као и то да верске заједнице у име којих оне говоре, питању положаја жене у друштву посвећују све више пажње, о чему сведочи и један овакав скуп.

Након уводног излагања, учешће у расправи су кроз бројна питања, коментаре и предлоге узели и остали присутни. На тај начин, отворена су и многа друга, друштвено актуелна питања и проблеми блиски наведеној тематици, који у времену у коме живимо попримају све већи значај, а самим тим захтевају и потребу да се о њима више и конструктивније говори (насиље у породици, права деце, вршњачко насиље, значај и улога породице у развоју друштва и др.)

Након обостраних израза захвалности, као и наде да ће се сарадња у вези поменутих питања наставити и продубити у циљу изградње што квалитетнијег и што здравијег живота и са-живота на нашим просторима (у чему верске заједнице не само да могу, већ су – каодуховни стожери и узори свога народа – и позване да учествују), присутни су провели још неко време у међусобном упознавању и размени искустава.

                                                                                           .     .     .

Заједнички утисак већине присутних је да су овакви сусрети и потребни и лепи. Јер, искрено залагање ослобођено предрасуда, као и међусобно разумевање – основа су и предуслов сваког успешног заједничког дела и подухвата. Кроз таква, заједничка дела, не само да доприносимо изградњи здравих темеља друштва којега смо и сами део, већ на најбољи начин  пројављујемо и своју веру, и своју слободу. Не бојећи се другог и другачијег, већ ослушкујући га и упознајући – ми боље упознајемо и сами себе и ослобађамо се себичности и страха. Јер, само „савршена Љубав (а управо је Она једно од Имена Бога у Кога верујемо и чије Име и сами носимо) изгони страх напоље“.

no images were found